Gubitnik dobija sve

Dan je bio cist k’o suza.!?
Sta je uopste suza? I zasto mislimo da je bas tako cista? Zar to nije ipak samo, jedna, istinska… kap bola ?
A bol je satkan od raznih ruznih dogadjaja i neprijatnih stvari .Neko ce dodati i od srecnih i lijepih, misleci na suze radosnice pa zasto opet postoji sumnja da je to ipak samo koktel svega i svacega. Pa kako to onda może da bude tako cisto i sterilno?
Zato treba dobro razmisliti, prije nego sto se upotebi ova metafora. No ipak , ja je hrabro prihvatam, da za to snosim punu odgovornost..
Jer dan je bio zaista beskrajno lijep,suncan ,ali i hladan .Wilanow je odisao mirom i cistim intaktnim snijegom. Izgledao je svjez kao da je sada izvadjen,… ne samo iż frizidera, nego iż dubokog, zamrzivaca.
Zima zima e pa staje… al’ ja ipak vise volim Havaje!
Ne samo zbog Zlaje, a i zbog njega. Nego zato sto mi toplota vise prija… nego mraz. A istini za volju negdje sam zaturio i svoje metalic „Fischerice” prve takve skije na Jahorini,koje sam dobio na poklon krajem sezdesetih, bas od jedne osobe iz porodice Fischer iż Wiener Neustadta.
Imati takve skije je u ono vrijeme, u nas ,a i bilo gdje, je bila …velika stvar. A dobiti ih na poklon …, to je cinilo veliku cast.
Ovom prilikom ljubazno molim gospodina, Herrn ..Mufu, da se uzdrzi od komentara….mada priznajem ; on za to ima …mnogo talenta i dara…
Rat je te skije, kao i sve ostalo odnio, a nista mi za uzvrat nije donio.Zato sam ostao, pored mnogo cega, i bez mojih legendarnhi ,metalic,” Fischerica”.
Za mene je skijanje samo na Jahorini i eventualno na Bjelasnici, a ono lomatanje po raznim mondenskim mjestima i skijaskim centrima Evrope i Amerike ;je samo parada tastine i mukotrpan gastarbaiterski posao…bar u ovim mojim sadasnim godinama…
Hvali more, al.’se drzi kopna.. rekao je neki veliki istrazivac na ivici zivota i smrti, kada je daleko od mora negdje u pustinji..otkrivao crnu Afriku.
I tako se i ja skijam u svojim snovima ;samo na Goloj i u Rajskoj i pazim da se slucajno ne probudim u Kitzbuhele-u ,La pagne-u, Grenoblu ili u nekom jos vecem smucarskom centru.
Ta hladnoca, cistoca snijega i razmisljanje o suzama , kao i o teskim vremenima, izvuce me iż kuce i krenuh da se kotrljam kao suza,niż smrznuto lice mog Wilanowa.
Koliko se toga samo promijenilo i izgradilo od vremena kad sam prvi put dosao ovde 1988 godine, tada jos u vrijeme mira i blagostanja u mojoj zemlji,.. da gradim njihovu, koja se tada, kao izmuceni bokser, tesko podizala iż ruskog „knock downa”.
Tada sam iznajmio svoj prvi stan , bas ovde u Wilanowu i vremenom se navikao na skromni zivot, jer tek tada je Poljska polako, ali sigurno,… vodena pametnim i upornim ljudima Solidarnosti,…, izlazila iż mraka.
I evo nas sada poslije dvadesetak godina, stojimo licem u lice,… Wilanow i ja .
Ja sam ostao bez svoje zemlje, a Poljska je postala..velika, mocna i… samo..svoja.
Sta se to dogodilo?
Zasto se sve okrenulo naopacke?
Da li nas je stigla neka kletva, jer smo gradili ovde u centru Varsave objekat koji su mnogi u razdoblju od dvadesetak godina ,pokusali da sagrade i nisu uspjeli. Uvjek im se nesto desavalo, sto je zaustavljalo gradnju, pa su sve te mocne evropske gradjevinske firme,… napustale ovo gradiliste neobavljenog posla. Onda se pronio glas da se novi objekat ustvari gradi na ukletoj ,jevrejskoj zemlji koja je u toku ratova ostala bez svog, pravog vlasnika.
A kad se gradi na tudjoj zemlji ,onda se postaje proklet i ostaje vjecni, gubitnik.
I tako je i bilo.
Mi smo gradili, a nasa zemlja se razgradjivala .I mnogi su rekli:
„Sustigla vas kletva.“

Ipak i pored svega ,objekat se nekako zavrsio. Mada sam ja dobio otkaz i napustio gradiliste, jer se nisam slagao sa ratom i onim sto rat donosi. Tako su otisle i mnoge druge, nase firme koje su odlazile, kako je rat u zemlji nadolazio i unistavao nihovo maticno tkivo.Povratak u zemlju je bio nemoguc ,a i da je bio moguc ,ja sam odbio da to ucinim.
Moje geslo je bilo :
Ja ,…jesam Srbin, ali nisam fasista i to je tako ostalo do dana danasnjeg.
Uzeo sam svoj krst, prigrabio svoju porodicu i prosao kroz Golgotu . Ali nisam pokleknuo.Ostao sam u Poljskoj, jer sam tu nasao svoj dom.
Znam recice te; da se svoj rodni kraj ne zaboravlja tako, lako ,i to je sasvim tacno, ali ja sam Odisej koji zatrovan sudbinom Troje ,luta i dalje , morima trazeci svoju Itaku.
I u svakoj luci u koju zadjem posijem nekoliko svojih stabljika koje ce izrasti u mocno drvece. Na njih ce naizad, leteci dugo preko mora, umorne i napustene od svog jata,… sletiti ptice, koje ce tu , saviti svoja gnijezda i ponovo naci svoju, …izgubljenu srecu .
A ja sam onaj koji iznad svega voli svoju zemlju. Ali mój dom i moja zemlja ,je postala : cijela ova planeta …
Planeta Zemlja!
The looser takes all…
Jer…gubitnik,…nekad…
Dobija sve.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s