Pukovniku nema ko da pise..

Ali ipak, evo ima..
Na blog mi je stiglo, jedno zanimljivo pismo, kao komentar na moju pricu iz serije Bagdad koga vise nema: Ah, sve te,lude, Nove godine…, pa ga kao uvod mom odgovoru ovde i objavljujem:
Pismo komentar…
Nije,prijatelju građen aerodrom,već vojna baza.I mesto niko ne zove Balad,već Baladruz.I nije udaljeno od Bagdada oko 100 km,već 120,a od grada Bakube,koji je glavni grad te provincije Diyala,Baladruz je udaljen 60
kilometara.
Inače,nisi spomenuo da je tada punim intenzitetom besneo rat sa Iranom,te
da su jugoslovenski radnici bili permanentno ugroženi,jer su se nalazili u zoni ratnih dejstava.Naime,seoce Baladruz je udaljeno oko 40 km od pograničnog gradića Mendeli,gde su se danonoćno odvijale teške artiljerijske borbe,dok se baza sa našim radnicima nalazila 12 km bliže frontu Da li znaš da je iračka protivavionska odbrana srušila iranski borbeni avion nakon povratka sa zadatka iz unutrašnjosti zemlje i da je taj lovac pao
u prostore naše baze ? To se dogodilo 1984.
Inače,uz male primedbe za prepotenciju,koju iskazuješ,članak ti je simpatičan.
Posebno sa ove distance,od kad je proteklo gotovo 30 godina.Svi smo bili za toliko mlađi,zdraviji,okretniji i lepši,te se sa jakom dozom nostalgije sećamo tih vremena.Bar,što se mene tiče,koji sam sa kraćim prekidima radio u toj zemlji 5 godina (Numanija,Kut,Bagdad,Baladruz),a u periodu
od avgusta 1982. do pred sam prvi napad na Irak – 1991.
Još nešto – znaš i sam koliko si bio nesmotren kada si odlučivao da pijan
sedaš za volan ? Da su te uhvatili irački policajci ne bi se dobro proveo.
Svestan si koliko bi te novca koštalo,a i šta bi sve doživeo u zatvoru ?
Prema tome,spusti durbine i uklopi se u standarde,moj rukovodioče….
Evo mog odgovora:
Dragi prijatelju
Vase pismo me veoma iznenadilo i obradovalo.Znate, meni nema ko da pise… pa svako pismo koje dobijem ,…. vrijedno je zlata.
Cini mi veliko zadovoljstvo, kad znam da je i mene neko procitao.
Da zaista,… bila je to Vojna baza pa kao i svi projekti imala svoju oznaku 202, a mi smo je tada kratko zvali Balad, kao sto smo cesto i Beograd,.. zvali Begish…
Da li je ta baza bila udaljena 100 ili 120 km ,ne mijenja bilo sta u ovoj prici.
To je sasvim sigurno,.. od mene, bolje znao, moj sofer Sami, sjajan mlad covjek Kurd koji je vrijedno radio godinama za firmu,ali koji je kao duh nestajao, pred svaku ofanzivu.Znao je to, ne samo zato sto me on vozio, nego zato sto je vrlo vjerovatno obracunavao i kilometrazu.
Inace da ne bude zabune, taj put sam , do tog a i ostalih gradilista… prelazio , nekad i vise puta dnevno. Vrlo cesto i sam vozeci, pa nekad i nocu uz mnoge neprilike i rizike,…jer sam imao na tom projektu vise od tristo radnika. Imao sam cesto i vazne sastanke u upravi projekta; sa divnim ljudima i sjajnim strucnjacima; direktorima… Strahinjom i Grujom iż Energoprojekta, a ponekad i sa njihovim kolegom Sasom Slijepcevicem sa Al. Kulafe, gdje sam takodjer imao dosta posla.
Inace u to vrijeme „Keramika” Beograd, ciji sam osamdesetih,bio direktor u Iraku, imala je milionske projekte, diljem te divne i cudne, zemlje, jer je tada firmu vodio Generalni direktor; Sucur Ledjenovic, legendarni Sule koji je i sam bio samo keramicar, ali sjajan rukovodioc ,dobar organizator i veoma dobar i interesantan covjek. Zahvaljujuci njemu, covjeku sa veoma malo skole, ali vrijednom ,sposobnom i pametnom,… firma je dostigla svjetsku slavu i visoku reputaciju i radila u; Evropi , Aziji i Africi sa tendencijom da se prosiri jos po mnogim kontinentima i ostalim zemljama svijeta gdje su se tada nase sjajne firme, veoma dobro plasirale .
Niko od nas inzinjera i ostalih visoko obrazovanih strucnjaka, nije se busao u prsa, bio umisljen ili …prepotentan, pa zelio da zauzme njegovo mjesto,… samo zato sto smo imali titule ili vise skole. Svi smo znali kolika vrijednost se krije u tom neobicnom i vrlo sposobnom covjeku koji je od obicnog radnika, poslije i dobrog keramicara… postao generalni direktor. Ali na zalost Sule Ledjenovic je tragicno zavrsio svoj zivot, sto je posebna i tuzna prica o kojoj su ostali moji literarni tragovi.
Svi ratovi i svi nemiri, nose svoje zrtve . Tako je bilo u ratovima u Iraku tako je bilo i ratovima na Balkanu, tako ce biti u svim ratovima koji nas ocekuju.
Iracko Iranski ratni sukob je trajao godinama i postao svakodnevnica, pa nije bilo osobe koja ga ne bi osjetila ili primjetila bilo gdje a pogotovo .. tu na licu mjesta .Ali taj rat je u Iraku , bio stalna scenografija mojih bagdadskih prica koje su dijelom objavljene na ovom blogu ,… pa sam smatrao, da sam u ostalim djelovima ovog serijala vec dosta napisao i da bas za Novu godinu i ne bi treba da ga spominjem. Ali svi ti ruzni dogadjaji su bili inkrustrirani u Irackoj stvarnosti, vec dugi niż godina.Stalni pokreti i defilei …nocu, kad se najmanje primjecuje, tog sablasnog transporta smrti, hladnjacama, koje dovoze na prigradske pijace mrtve sa fronta, a onda ih rodbina preuzima i odvozi u drvenim sanducima po cijelom Iraku, bila je opsta pojava,… poslije svake ofanzive.Tada bi se i Sadam Husein pojavljivao na televiziji,.. kao gost porodica poginlih , pa se moglo vidjeti; kako jadne majke i zene udovice,.. kao i ostali clanovi rodbine… plesu pred kamrama u znak podrske ratu, dok ih bahati tiranin, hladno i bezdusno…posmatra.
Mój komsija Zoran Doramadzijev, noivinar Tanjuga, je imao pune ruke posla, a cesto i nije stizao na front, pa je sa malo dodatnog adrenalina koji mu je davao viski, uz radio veze direkto sa fronta, pisao sjane reportaze koje su po nekad bile skoro kao najbolje Heminigvejove price.
Zvot, ljubav, posao i po koja socna psovka,stalno su se preplitali sa zloduhom rata.
Tako je bilo od samog pocetka,.. kada je moja porodica stigla u Bagdad i kada je vec prvo jutro,… poceo ratni lov na dva usamljena iranska lovca ,aviona u visokom letu koji su mozda i zalutali preko granice, ali ipak zaprijetili gradu da ce ga bombardovati.
Tada je pocela kanonada iż svih raspolozivih oruzja, koja su mahom bila sakrivena u bunkerima od vreca sa pjeskom na mostovima i vaznim punktovima u gradovima i na projektima.
Moja Mirjana je panicno istrcala iż spavace sobe, ne znajuci da li je stvarnost, ili je to samo nocna mora, i panicno vicuci,… uletila u kupatilo, gdje sam se ja brijao i spremao za posao.
„Pa sta radis,pobogu? Sta se to desava? Zar ne primjecujes da nas, bombarduju . Ovo je izleda… pravi rat . Bjezimo u podrum”
Bez ikakve vidne reakcije, pogledao sam je i rekao …mirnim glasom.
„Da draga, u pravu si. Ovo je rat . Ali, Dicila…ta rijeka Tigris, ima visok nivo i zato sve kuce na Dzadiji … nemaju podruma jer bi stalno bio pod vodom . A i da ga imaju, ne vrijedi se sakrivati .Ovde mozes da pogines samo od iracke paljbe koju vojnici nasumice pucaju u svim mogucim pravcima.”
…To sam rekao i od tada za nas rat je bio stalna i neminovna prisutnost, na koju smo se i mi kao i nase troje male djece, polako ali sigurno…navikli.Bas onako kao i sav nas …ostali svijet.
I tako dragi moj prijatelju, to vam je to.
A mnogo vise o Iraku i o nasim intimnim stvarima, może da se nadje u mojim ostalim irackim pricama, a ovo je samo jedan mali isjecak iż svakodnevnog zivota kao dnevnik koji sluzi porodici,prijateljima i po kojem znatizeljnom i dobrodoslom …citaocu. U ovim mojim pricama, nemam nikakvih faktografskih ili dokumentarnih aspiracija, jer ove price su price iz duse i sluze mojoj djeci i unucima,kao i svim ljudima dobre volje koji dolaze poslije nas ,… da se sjete; da smo i mi …nekad postojali.
Hvala na paznji; sto ste procitali moju pricu iż serijala Bagdad koga vise nema, a nadam se i ovaj mój odgovor… na vas komentar.Puno vam hvala.
Uvjek ste dobro dosli na mom blogu .
Srdacan pozdrav vama i vasoj porodici Pego

Advertisements

Jedan odgovor na “Pukovniku nema ko da pise..

  1. E,vala,gosn. Pego,i ovaj člančić je lep.Budi sećanje i emocije.Moram se pozabaviti,na samom početku,malim korektivnim intervencijama.Naziv Projekta baze u Baladruzu nije 202,već 1102 !
    Evo,sve će biti jasno nakon ovogaq što sledi:
    ———————–
    Irački Generalštab (DMW) i naš predstavnik za vojnu delatnost,građevinrastvo i trgovinu (FDSP) potpisuju u septembru 1981.
    ugovor o izgradnji tri jenoobrazne vojne baze na tri lokacije u Iraku, i to kao Projekat zajedničkog šifrovanog naziva „PROJEKAT 1100“.Generalni izvođač radova je beogradski graqđevinski džin (tada bio) KMG „Trudbenik“.Ugovor je bio „težak“ (čitaj sporo) – 1,750.000.000 US$ (i slovima – milijardu i sedam stotina miliona dolara).Cifra od koje se čoveku digne kosa na glavi.Prva tranša uplaćena je odmah nakon potpisa ugovora.
    S obzirom da je rok bio 10 godina i bila potrebna armija radnika,tehničara i inženjera,“Trudbenik“,kao nosilac posla nije imao te kapacitete,te je sačinio podugovor sa građ.firmama „Primorje“ iz Rijeke i „Lavčević“ iz Splita,te im prepustio izgradnju baze kod Kirkuka (označena kao „Projekat 1101“).
    Sebi je namenio bazu kod Baladruza (označenu kao „Projekat 1102“,dok je
    treću bazu u mestu Numanija,kod grada Kut,jugoistočno od Bagdada i udaljenu oko 160 km,radio sa „Ratkom Mitrovićem“ iz Beograda,na osnovu
    50:50. Ta treća baza u Numaniji imala je zvanično obeležje kao „Projekat 1103“.
    Ovaj projekat sa oznakom 202,koji spominjete je posao koji je izvodio beogradski „Rad“,a vezan je za dve moderne bolnice – jedna u gradu Kut,
    a druga na putu Bagdad – Kirkuk,na oko 15-tak km od Bagdada.
    Dalje,ljudi koje spominjete nisu radili na Baladruzu u to doba.Meni nisu poznati,kako lično,tako ni po čuvenju. A,da su radili u navedenom periodu ’82-’91,svakako bih znao za njih.
    Predstavnici „Energoprojekta“ na Baladruzu u to vreme bili su dva mlada vrsna inženjera – Ratko Elimov, preuzet iz „Kosovoprojekta“ i Radiša Stevanović,preuzet iz Beogradskih elektrana.
    Inače, punkt „Energoprojektovih“ projektanata za područje Iraka nalazilo se u Maloj Karadi (kod ćupova i Alibabe),na 50 met. sa desne strane,u jednoj
    mirnoj uličici….
    Eto,toliko za sada….
    Pošto je ono napijanje za novogodišnji doček bio prvi tekst na koji sam „nabasao“,sada ću natenane potražiti i ostale.
    Da se sit podsetim nekih detalja,koji se već primiču sektoru gde dominiraju
    zaboravi i gubi sećanje…
    Pozdrav !

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s