Radio slobodna Evropa i zatrovana Srbija

Nastavak 1:
Aleksandar Stosic
Dnevnik:
Radio slobodna Evropa

Nedelja 6. maj
Još jedan sunčan dan me budi. To nas oduševljava, tim pre što smo u Bank Holiday’u ili prevedeno na naš jezik “poduženom vikendu” ili, pak, “neradnom ponedeljku” – kako ko voli. A koliko u četvrtak uveče bili smo unezvereni kada je Met Eiran, državna meteorološka agencija najavila mračan i kišan vikend sa temperaturom ispod 10 C. Divno je što nije tako, zaključujemo.

Viktora polako prolaze ovčije boginje, koje je pokupio ko zna gde, a to znači i kvalitetnije spavanje za rodtielje. Doručkujemo “Irish Breakfast” – kobasice, slaninu, jaje na oko i crni čaj. Irish pudding (nesto kao krvavica) obično zaobilazimo u tim jutarnjim ritaulima iako je to neizostavni deo svakog restoranskog menija za doručak.

Prelistavam Irish Times. Pažnju mi zaokuplja vest da je bivša predsednica Irske Mary McCaleese vratila u državni budžet 500.000 eura, od novca koji je bio namenjen reprezentaciji. Predsednica, naime, nije se razbacivala novcem, nije ludovala na prijemima i putovanjima i ono što joj ostalo na računu posle završetka mandata, pristojno je vratila.

Glasanje u Srbiji, maj 2012.
​​Danas su u Srbiji predsednički, parlamentarni i lokalni izbori. Ima li je jednog ovako poštenog “Tamo daleko”, dole u onoj zemlji na “brdovitom Balkanu”, pitam se u sebi, ne želeći da kvarim divno irsko sunčano jutro.Vikendi u Irskoj služe da se roditelji konačno posvete deci malo više nego obično, da ih obraduju nekakvim sadržajem koji nije svakodnevica.

Filipu danas dolaze trojica drugara iz škole, Darragh, James i Liam, pošto ih je moj stariji sin pozvao, sve sa uredno ispisanim pozivnicama, na “picnic party”. To bi trebalo da izgleda tako što ću morati da razapnem mali šator za plažu u sred dvorišta i da izbacim sve igračke iz šupe koje imam.

Mama, će za to vreme da napravi “chicken nuggets and chips” najomiljeniju dečju junk food bez koje ne može da prodje ni jedan irski party. A u popodne smo opet u pubu i gledamo Machester City – Newcastle. Irci, ma koliko ne podnosili Engleze, obožavaju njihov fudbal. Pub je pun ljudi obučenih u nebesko plave dresove. O Guinessu i viskiju mislim da ne treba da trošim reči.

Kako se približava noć sve smo nervozniji i sa strepnjom iščekujem vesti da su se u Srbiju vratile devedesete. Uključujemo se na RTS-ov streaming i slušamo Dačićev govor. Deluje poput izebezumljenog debeljuškastog tinejdžera, koji se, eto, najzad osvetio svojim drugarima iz kraja pošto su godinama zadirkivali. Eto, tako mi je izgledalo kada je prvi čovek policije rekao da je sada “došla maca na vratanca”.

A onda je usledio hladan tuš i povratak u tužnu srpsku realnost:”Možda se ne zna ko će biti predsednik, ali se vrlo dobro zna ko će biti premijer”, rekao je nekadašnji glasnogovornik Slobodana Miloševića i čovek koji će u današnjoj kvazi modernoj Srbiji ostati upamćen po sramotnom gafu o Kalemgdanu – planini, posle kojeg bi se svaki normalan političar postideo, ali ne i on.

Ponedeljak 7. maj

Ovo je jedan od onih dana koji želite što pre da zaboravite. Ovo je dan koji vas podseti zašto ste pre četiri godine stavili u tri kofera manje-više sve vredno što ste imali i zaputili se sa trogodišnjim detetom u nepoznato.
Poražavajuća je i činjenica da se i takozvana moderna Srbija podelila i da se svađa, vređa i omalovažava baš kao da su izdanci najprimitivijeg dela našeg društva.

Ne zanima me ko će vladati Srbijom, ionako se ništa neće promeniti; niti će se podići rast proizvodnje, niti će doći do pada indeksa korupcije, niti će biti manje kriminala podjednako i uličnog i državnog, niti će se rešiti pitanje Kosova, niti ćemo galopom krenuti ka Evropskoj uniji. Srbija prosto danas nema političku elitu koja bi bila u stanju da učini ono što je post-Mečijarova Slovačka uradila i koracima od sedam milja stigla osatak Višegradske grupe i zajedno sa Mađarskom, Češkom i Poljskom ušla u EU. Srbija danas nema nikoga ko bi mogao da nas u naredne četiri godine isporuči briselskoj administraciji. I zato me baš briga za novu srpsku administraciju.

Međutim, poražavajući su rezultati, jer kada stavite sve te procente u jednu cifru, dobijete horror-podatak da je gotovo 57 odsto srpske glasačke mašinerije i dalje naštelovano na rat, na miris krvi, na mržnju prema bivšoj SFRJ braći. Kako drukčije razumeti glasove za SNS. SPS, DSS, SRS ili Dveri, a oni u konačnom zboru daju više od 50 odsto.

Poražavajuća je i činjenica da se i takozvana moderna Srbija podelila i da se svađa, vređa i omalovažava baš kao da su izdanci najprimitivijeg dela našeg društva. Tužna je istina kada vidite sve te intelektualce, kako ismejavaju jedni druge oko pitanja belih glasova. Strašno je teško prihvatiti činjenicu da ljudi od kojih ste možda očekivali jedan nivo u ponašanju, debatovanju, argumentovanju, zapravo koristi palanačke metode i principe. Tužno je videti tu narcisoidnu zaslepljenost svojih istomišljenika, naravno ne svih. Jako je teško prihvatiti da su intelektualni kapaciteti našeg liberalno-građanskog kruga ipak limitirani palanačkim pedigreom.

Frustracije lečim surfovanjem. Navlačim odelo za surfing i odlazim u ledeni okean u potragu za talasima. Dva sata kasnije od umora nisam u stanju da izgovorim ni svoje ime.

Utorak 8. maj
Danas je poslednji dan jednogodišnjeg kursa novinarstva, naravno na engleskom jeziku. Otkad sam se doselio u Irsku imao sam samo jedan strah. Strahovao sam koliko sam “pismen” za pisanje na engleskom jeziku i mogu li uopšte raditi posao koiji volim i ovde, u zemlji u kojoj je glavni jezik engleski. Nisam znao gde su granice znanja za ovdašnje novinarstvo, a znao sam da bih bez unapeđivanja i dodatnog obrazovanja mogao jedino da potražim neko novo zanimanje.

Kurs koji sam upisao prošle godine na lokalnom koledžu bio je zaista sjajan. Upoznao sam mnogo irskih novinara, ostvario kontakte, napravio kvalitetan portfolio a svakodnevno pisanje dalo mi je samopouzdanje da mogu da uđem u taj čarobni svet engleskog novinrstva.
Nastavice se

Advertisements

Jedan odgovor na “Radio slobodna Evropa i zatrovana Srbija

  1. Branka B.Stojkanovic, Vancouver

    Mogu dobro da govorim, ali ne i da pisem,mislim da ce biti dovoljno da napisem da su Vam tekstovi odlicni i vjerujem da je lijepa buducnost pred
    Vama. Cestitam!
    Divna mlada porodica.
    PS.Za ovog“debelguzog“/kako ga moja kcerka zove/ odlican profil.
    Inace je sve skupa barem za nas van YU, ovo shok!!!!!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s