Radio slobodna Evropa, irske teme i dileme…

Nastavak 3
Aeksandar Stosic
Dnevnik


.

Popodne vodim sina u SpecSavers po nove naočare. Prethodne je, naravno, polomio. Vozimo se kolima i slušamo “I am a Lonely Boy” od The Black Keys. Filip zna ceo tekst. Zatim mi traži da mu pustim Jedward!? To su ona dva brata blizanca, John i Edward koji su predstavljali Irsku na prošlogodišnjoj pesmi Evrovizije. Oni su idoli genercija od 7 do 10 godina starosti iako bolje da ne komentarišem šta mislim o njima. Na sreću, nemam u kolima te smešne dečake.

Filip počinje da priča na engleskom o tome šta mu se desilo u školi. Priča brzo i nepovezano, misli mu skaču sa jedne teme na drugu, uzbuđen je i pravi se važan što tako dugo priča i što ga ja slušam i postavljam potpitanja. I posle sedam godina, osećam uzbuđenje činjenicom kako ovo dete raste, kako se razvija i kako postaje jedinka s svojim osobinama, sa određenim karakterom i sposobnostima. Za mene je to i dalje fascinantno i verovatno će uvek biti.

Četvrtak, 10. maj
Sinoć mi je supruga prepričala kako starijeg sina nije našla u školskom dvorištu i kako nastavnici nisu znali gde je on. Filip je, naime, sam krenuo put kuće misleći da je mama tu negde, na pola puta, pa će se sresti. Zato ovo jutro uz doručak počinjemo pričom o maloj devojčici Madeline McCann koja je nestala kada je Filip imao otprilike dve godine. Pričali smo mu o opasnostima te sulude dečačke avanture i ukazivali na to da je vrlo lako mogao neko da ga kidnapuje. Rasplakao se i obećao da više neće to da radi. Kasnije u školi tražim razgovor sa učiteljicom koja odbacuje krivicu sa sebe, ostavljajući me u šoku. Zarad zaštite sopstvenog deteta ne ulazim u raspravu o očiglednoj – njenoj – (ne)odgovornosti već je pozdravljam i krećem prema kancelariji direktora škole. Tu već nailazim na razumevanje svog stava da Filip to nije smeo da uradi ali da je odgovornost na nastavnom osoblju da čuvaju moje dete dok ne dođemo po njega.

Ova priča je bitna jer želim da ukažem svim mladim roditeljima (koji verovatno to već znaju) na značaj odgajanja dece. Nekad pomislimo da nas ta mala stvorenja sve razumeju i često od njih očekujemo i previše, nekad smo i sebični u zadovoljenjima sopstvenih potreba koje idu na uštrb njih, ali na kraju priče oni su ti kojima je potrebna pažnja i roditeljska nega i ljubav.

Drugo, ovo je poučna priča kako ne treba dozvoliti nikome da te pravi ludim i da na nepravdu uvek treba odreagovati na određeni način. Konačno, neizmerno sam zahvalan irskom društvu što me je naučilo da ovakve neprijatne situacije rešavam na civilizovan način, bez dranja i svađanja.

Petak, 11. maj
U Irskoj dominira samo jedna tema u medijima – referendum o novoj fiskalnoj politici u zemljama evro zone. Jutros nam je poštom stigla brošura o značaju i sadržaju tok dokumenta koji treba da se ratifikuje na referendum koji će bit održan 31. maja.

I tu dolazite do onog što se zove birokratska glupost. Naime, broušura je osmiljena kao jedan priručnik koji će vam pomoći da shvatite šta zapravo treba da izglasate. Međutim, način na kojem je napisano ukazuje da je to samo još jedan aljkavo odrađen posao. Rečenice su dugačke i nejasne, pisane teško shvatljivim birokratskim rečnikom, preduge i prosto čoveku nije jasno kako neko ovo može nazvati priručnikom. U neku ruku, taj podatak simbolizuje aktuelni tenutak u kojem se nalazi Irska, zemlja koja se od keltskog tigra pretvara u staru olinjalu mačku bez znanja i plana kako izaći iz krize.

O istoj temi diskutovaće kasnije do ranih jutarnji časova grupa od petnaestak izuzetno zanimljivih ljudi, mahom građevinskih inžinjera, u restoranu francuske kuhinje L’atmoshpere u Waterfordu u kojem smo se našli supruga i ja. Kulminacija cele večeri desiće se, naravno, u pubu Munster uz nazdravljanje i kucanje pintama čuvenog crnog irskog piva.
The end

Ps
Ovo bi bio i kraj ove lijepe price, mog zeta Aleksandra koju vam objavljujem iz Londona.
London se uzurbano sprema za Olimpiske igre , pa zato i ne mari , kakvo je za sada vrijeme. A londonsko vrijeme… ma kakvo ono bilo, „uvjek je dobro za nas brodolomnike“ rekoh to i …Njenom Velicanstvu, jutros kada mi je u znak dobrodoslice, mahnula sa balkona svoje Buckingham-ske palate, izvinjavajuci se za oblake i hladnocu koja me je ovdje docekala.
Ipak sve smo mi to znali na vrijeme, jos prije dolaska ovde,jer je njen vrijedni sin princ Charles, pored ostalog posla, nedavno… dobio i posao spikera i voditelja na teveu, pa nam je na vrijeme…to sarmantno rekao i objasnio.

Koristim priliku da obavjestim sve moje drage londonske prijatelje i ostale brodolomnike…da sam stigao i da zato srede svoje basce i vrtove, svoje vile i raskosne stanove, kako bi mogli da se lijepo druzimo i veselimo zivotu koji stoji ispred nas, u ovoj lijepoj prestolnici UK.

Kraljica, nas goste i brodolomnike … ,uvjek doceka ljubazo i sa toplim osmijehom na licu, ma kako da je hladno i neprijatno vrijeme ovde u Londonu.
Puno pozdrava svima …Pego

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s