„Sto lat niech zyje zyje nam..“.

„Sto lat niech zyje zyje nam..“.tako pjevaju Poljaci kad je nekom rodjendan. Mozda to i nije neko veliko zadovoljstvo doziviti 100 godina, jer je to u vecini slucajeva po malo smor , pogotovo ako covjeka izda snaga i zdravlje.To je tako sjajno opisao moj prijatelj Saramago u svojoj carobnoj bajci; Kolebanje smrti… da sam odlucio, da po bilo koju cijenu … ne dozivim stotu. Ali ovaj put smo slavili Mirjanin tek ..desetpeti rodjendan pa je zato sve bilo ok i pod kontrolom.

U ranu zoru, zoru zooooru, kad svane dan , pojavi se ona kao zvijezda Danica ,…na pocetku ulice Avenue Sisters u Clapham Junctionu i lakim, gracioznim, hodom,…. jedva dodirujuci zemlju, ponovo udje u moj magicni svijet.Imali smo pred sobom ,samo tri dana u Londonu ,da se dobro provedemo i da skinemo i ostale…. zvijezde s neba.

Ja sam je cekao na ulici, a susjeda, zena iz moje price „Andjeo i ja“ je docekala Mirjanu na samom ulazu u broj 15.Sve je bilo pod kontrolom i pred nama je stajao lijep provod ovde u Londonu.

Vec isto vece smo slavlje poceli uz sampanjac u nasem domu, a nastavili sa gala vecerom u poznatom spanskom stake restoranu „Pablo“ ovde u nasem kraju.

Restoran je mali sa jednim krilom na ulici, a drugim u ogradjenoj basti sa obicnim drvenim stolovima i ogradom na kojoj cuce veliki macho pijetlovi.

Osjecao sam se kao u dvoristu, nase ,stare ,kuce u Jablanici, kad se moja legendarna baba Saveta moja „La Pasionaria“ ,sprema da hrani kokosi, pa se rasni hercegovacki pjetlovi okupe oko nas i pocnu da se prave vazni i prizivaju svoj harem… koketnih kokica, da dodju na veceru.

Pijetlovi su ovde znak muskosti i spanske neodoljivosti . Uostalo takvi su i konobari kao i sam vlasnik svi sami Spanci koji se nisu odvajali od moje tri dame… koje ni za trenutak nisam ostavljao same…

Stejk je bio „vice sampion“ jer je od ovog bio bolji samo onaj sampionski i bez premca koji smo na moj rodjendan jeli u najboljem restoranu u Atlanti. To je bio onaj „dreem stake“ koji se nikad ne zaboravlja.
No, ni ovi koje smo ovdje jeli… i zalijevali ih sjanim portugalskim vinom, nisu bili mnogo slabiji.

Noc je odmicala..sporo jedreci izmedju brojnih zvijezda na nebu, a mi smo puni zelja i ljubavi bucno i uz pjesmu proslavili ovaj dio rodjendana koji je bio namjenjen samo za nas u najintimnijem krugu. Dok smo slijedeceg dana imali namjeru da to i sire proslavimo sa nasim dobrim prijateljima u nasem stanu.Bumo i to videl ,… nadajmo se.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s