Tesko je zivjeti, ali je lako pisati u Beogradu


Beogradski dani teku…

Svega ima u Beogradu.Prepun je i prelijeva.
Pijace, prodavnice,restorani kafane ,mega…i super marketi,kao i mali marketici,butici,biblioteke, muzeji galerije… Knez ,Mihajlova , Ada ciganlija,parkovi , sve je nekako; raskosno i puno svega. Ali,eto.. puno je i dokonih ljudi…. sto jes’ jes’.

„Tata, nikad u Londonu za vrijeme radnog vremena na ulicama i slicnim takvim mjestima, nema toliko ljudi koji sjede nista ne rade i uzivaju u doklolici” rece mi moja Daca, prije nego sto se vratila „svojoj kuci“ i svome poslu u London.
Da, tako je draga moja Daco, mislim sada kad sam ostao sam i kad i ja kao i oni mnogi drugi koji /da li bas uzivaju u dokolici ili ne?/ u toj masi nezaposlenih,… tih koje bar oni koji su srecni pa rade, olako nazivaju neradnicima … lutam ovim lijepim i privlacnim gradom.

Sve sto vidim, dodje mi nekako da snimim ili da zapisem. Sve me to nekako privlaci i cini me ponosnim sto pripadam ovom dijelu svijeta gdje je raskos prirodnih ljepota ,iznad raskosi zivljenja imanja i ostalih nizih ljudskih prohtjeva… bez kojih se na zalost, ne może zamisliti normalan ovozemni zivot.
Ko ima posao …bilo kakav posao sretan je da ga ima , jer ostali ga nemaju. Pitam se od cega ti ostali zive u ovom raju. Da li zive od uspomena na daleku proslost ili trose avans nepouzdane buucnosti.

Ada je jos neotvorena, ali puna kupaca i ljudi koji uzivaju u suncu i muljevitoj, ali vec toploj vodi.Jer beogradsko more je svima dostupno i besplatno, samo se placa ulazak na Adu automobilima; i to po 2 evra, sto nije strasno bar za one koji sebi mogu da priuste taj luksuz da imaju i da se voze automobilima.

Ali raji bi to bilo dosta i previse ,jer se od par evra dnevno mnogi hrane brzom ali i otrovnom… hranom na ulicama.. Cak su i slavine mnogih punktova, na jezeru za pranje ruku, dostupne i voda automatski potece kad se pritisne dugme. Ali zato tusevi ne rade, jer to upozorava ove slobodne kupace, da jos nije pocela sezona i da nema spasioca i da niko od uprave nece snositi odgovornost, ako se neko udavi na jezeru do tada.Cudno kako smrt zavisi od administracije i proklamovanog vremena za pocetak neke sezone.

Mada ne znam zasto i kako ..dok sam preplivavao jezero,… odjednom su me prenuli talasi , podigoh glavu i ugledah brzi motorni camac koji me je okruzio i stao…a jedan od par ljudi u bjelim maicama mi sa puno autoriteta doviknu: „Sa koje ste vi strane“… Ja se uplasih misleci da je pitanje politicko i kojoj partiji pripadam , pa rekoh:

„Ja sam od onih gubitnika“… misleci na ove zadnje izbore.
Ali onaj najvisi, valjda i neki vodja medju njima,kao da me i nije razumio,hladno mi rece i uljudno zaprijeti:
„Molim vas odmah se vratite na onu obalu sa koje ste poceli da preplivate jezero, jer je preplivavanje jezera zabranjeno!“
Odahnuh,…. Ostao sam znaci,.. van bilo kakve politicke igre….Jupiiii koja sreca!

A sezona je uveliko pocela.Sunce je sprzilo travu. Temperatura se danima ne spusta ispod trideset i ljudi zaista nemaju kud.Svi bjeze u hlad. Cak se ni bazeni nisu spremili da prihvate ovu velegradsku populaciju koja se gusi u vrlelini i izduvnim gasovima loseg i sve skupljeg benzina .Na Cvetkovoj pijaci, na Olimpu, novoj… dotjeranoj, staroj dami koja je svima,.. od prosle godine otvorila sportske terene i tenis igralista, da svak ko hoce, …może da postane Novak Djokovic, a spoljne bazene , da uziva ljeti do mile volje u kupanju i da se eventualno, ako bude bolji plivac i od Cavica… prijavi za Olimpijadu.

Ali avaj, ni novih Djokovica, a ni ciste vode u bazenima. Zabe se sjajno zabavljaju u mulju i zabokrecini ostaloj jos od proslog ljeta i dovikuju svojoj prostoj rodbini koja zivi u Obedskoj i slicnim barama u provinciji, da bez glavnog grada Beograda…. nema pravog zivota i zabave.

Toliko o sportu i zabavi. Da ne kvarimo dodacima o Nadalu i Djokovicu sa Roland garros-a, ili da potsjecamo na Evropsko prvenstvo u fudbalu ili nedaj Boze da spominjemo i Hrvatsku koja je na pocetku isprasila Irce, jer su to bolne tacke ovog naroda koji je istinski zaljubljen u sport, fudbal i rekreaciju.

A kad krenemo i dalje i tu nas ceka raskos..raskos za oci jer materijalna raskos je samo za one koji hule Boga.Rijec j o izlozbama , galerijama , muzeima, drzavnim ili Cepterovim kojih ovde ima na pretek nekih otvorenih i dostupnih svima a nekih koji jos uvjek leze u tamnicama mraka, jer nema onih koji ce u njih uliti svjetlo i pribliziti ih ovom narodu koji ako ikad ,bar sada treba …..hljeba i igara.

Izloza Omcikusa u galeriji Akademije nauka je ako ne ravna, onda bolja od mnogih izlozbi portreta koje sam vidio u raznim velikim svjetskim galerijama.Evo neka vam ih njihov pomotor, moja unuka Iva …bar malo prikaze.Svi smo uzivali… ’em je besplatno,… pa bi narod mogao da sve lijepo vidi i obidje ’em je u hladovini, pa se ne treba zaklanjati od vreline opakog sunca. Ali nismo se bas nesto pretjerano sudarali, nit guzvali sa posjetiocima.Mozda ce bolje biti u Domu JNA, sada sa nekim drugim nazivom , gdje je izlozba velikog i za mene mozda i najveceg slikara sa ovih porucja;Nenadmasnog Save Sumanovica.

Ali to ipak nekom drugom prilikom.Jer sada je vrelina usla ispod zaluzina u mój dom na Bulevaru sumraka, jer ni ja jos nisam presao u nasu kucu u MMLugu zato sto ni tamo bazen nije cist niti je pustena voda, ali nije tako strasno jer hlada u Beogradu i to besplatnog ima u svakoj kafani sa dobrim rostiljom, svjezim i hrskavim lepinjama sa kajmakom , salatom nekad shopskom a sada sa nekim drugim imenom…i hladnim spricerima u orosenim casama i sifonom pri ruci.

Svega ima ali posla nema …pa je u Beogradu zato lakse pisati nego ovde zivjeti u svim tim blagodetima o kojim sada pisem.
Napisano ovog vrelog jutra u jednom dah pa je moguce da se zapetljala i po neka pravopisna i gramaticka greska.Ali znate i sami da nema bezgresnog zivota . A ako ga nekada i bude, provjerite da li ste zivi i da niste mozda, vec sada u raju.

Kraj prikaza uz sliku Omcikusa…

Advertisements

7 responses to “Tesko je zivjeti, ali je lako pisati u Beogradu

  1. Anonymous Sarajevo lover

    Idu godine moj gospodine, Zlajo, zato hvala na prilogu koji me je vratio u mladost i u drago mi Sarajevo.
    Hvala Pego, Narcise, Arsene, Ismare…

  2. Zlaja sa Havaja

  3. Ane Dalmatinka

    Bravo, Pego, odusevio si me prilogom o Petru Omcikusu, mentoru i rodu mog prijatelja sa Korcule, talentiranog skulptora Ante.
    Cini mi se da sam cak upoznala Omcikusa u kuci mog prijatelja i cak posjetila njegov atelje u Parizu. Ali moguce je da je to samo bila moja neostvarena zelja. Ne znam, posto se vise ne mogu osloniti na moju memoriju. Ali njegove slike i slike njegove pokojne zene , Kose Boksan- takodjer izvrsnog slikara, sa zidova mojih prijatelja, nisu ni malo izblijedile.Zao mi je da nisi spomenuo Kosu i pokazao njen rad. Ali prvi put kAd posjetis Beograd pogledaj njen rad, bit ces odusevljen. Ona je sav svoj rad i novac od prodanog ateljea u Parizu poklonila gradu Beogradu.
    Hvala , Pego, na prijatnom danu.
    Sve najbolje tebi i tvojoj sirokoj i lijepoj familiji with love, baka Anuska.
    Baka najljepse djevojcice ikad rodjene i sa najljepsim imenom. Amalia , rodjena u zadnjim minutama mjeseca Maja 2012 god.

  4. sta bi s tobom? je li crko kompjuter ili si na nekom ljepsem mjestu pa si zaboravio na prijatelje. ako ti je lijepo, uzivaj. ali se i javi.

  5. Helena Lendvai

    Izgleda da ipak nije ni tako lako pisati iz Beograda! Ne javljate se vec koji dan!

  6. Hajde, ne budi nepravedan, naravno da pratimo sve što napišeš! A ima ih sigurno još na Vladinom blogu koji još uvijek uživaju u Tvojim tekstovima…
    Svaka čast, majstore!

  7. predragdebevec

    Boze moj,… sta sve stane u ovu moju glavu. Ne hvalim se nego se uplasim . Pogledam samo dio prica koji je napisan od:“Lijepo je zivjeti ali tesko pisati u Londonu „… pa do ovoga poslijednjeg koji upravo citate.Treba, Bogami dugo namotavati ovaj virtuelni papir da se prevali sva ova razdaljina . A jos koliko je toga napisano? Cemu kome pitam se ? Ali odgovor mi se stidljivo smijulji iza scene, da vi to i ne vidite i sapuce mi podgrijavajuci moju tastinu;“Pa ti brale /bolan/ pises za svoju Ivu, svog Filipa i Vikija, kad se jednom zainteresuju a nauce da citaju…ko bi onaj cudnovati covjek iz njihovog djetinjstva, sto je stalno nesto piskarao i crtkarao.
    Vidim da moj jadni kompjuter jedva dahce pod teretom tog mog tovara i prijeti, da to sve samo …frcne u neku provaliju, jer ga ja nemilosrdno tovarim i ne pazim koliko on ustvari moze da ponese. Ali …svako ali, nekom srecu kvari …pa tako i meni i mom magarcu. Sta bude nek „bidne“… kako ovde kazu moji „prijatelji“ politicari iz Jagodine.
    Eto to vam samo htjedoh reci, dok se ovaj ekran beci i iz bilo kojih razloga jednom ,ali nadam se bar iznenada ,ne zatamni.Jer svako sporo delanje pa cak i odlazenje, je za one koji nisu strasno volili zivot.A ja nisam taj!Ja ga i sada strasno volim…
    Puno pozdrava i „mlogo,… mlogo, se izvinjavam“… za ove svoje neprilicne komentare, jer to je zato sto ni Kemo , Zlatko a ni Cola, u ciji ukus vjerujem,ne obracaju paznju na moje pisanje, pa nema ko da kaze; poljubi pa ostavi ili svaka cast majstore.
    No mozda oni krisom i citaju ove tekstove… samo su zaokupljeni sefovim 72 gim …rodjendanom, pa ga slave kao nekad i mi svi sto smo slavili rodjendan naseg nam …druga Tita…marshala.
    Pozdrav Pego

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s