Oproštajno pismo

Danas je mesec dana od kad nas je napustio naš tajko i u to ime objavljujem oproštajno pismo koje sam pročitala na njegovom ispraćaju 17-og Septembra 2012.

Dragi tajko,

Pogledaj gde smo se našli – kako je to sve čudno i neprihvatljivo da te više nema medju nama. Tu si, a istovremeno te nema. Kao da smo započeli jednu dugačku igru žmurke u kojoj ću te tražiti i pronalaziti do kraja života.

Kao što si ti to napisao o svom preminulom prijatelju – ‘o tebi je nemoguće nešto napisati a da se čovek ne spotakne o tvoje reči i misli…’

Ponosna sam što sam imala jedinstvenog tatu – punog mašte koji je uvek bio do samog kraja fasciniran životom. Tata koji je ozbiljno shvatao filozofsku tezinu postojanja a istovremeno je mogao u trenutku da napravi od svega toga jednu laganu šalu… ‘Uja, nema vise!’. Svaki dan si mi ulivao tu tvoju energiju kroz naše razgovore – a srećom bilo ih je puno.

Da, nedostajaće mi tvoj osmeh, tvoj glas, tvoje pesme koje si uvek pevušio… ali najviše će mi nedostajati naši razgovori. Smeta mi što neću moći da ti se uvučem u krevet popodne dok čitaš svoje knjige, da vam se pridružim i da spustim glavu na tvoje otvoreno rame. Onda bi mi, sa užitkom i smeškom na licu pročitao pasus ili dva koji je napisao Hemingway ili Saramago – i to bi bio uvod našim dugim razgovorima i filozofskim debatama koje su mogle da traju satima… Ležali bi jedan pored drugog, dok bi naše misli doticale zvezde.

A sad dok ti ovo pišem, kao film mi se vrti u glavi, epizoda kad smo se šetali po mraku kroz jednu pustu poljanu u Tunisu. Mislim da sam tada imala šest godina- gledali smo u nebo i ti si mi smirenim glasom objašnjavao kako se zvezde gase i kako neka od ovih zvezda na koje sad gledamo, se možda ugasila pre hiljadu godina i samo njeno svetlo putuje prema nama tako da nam se čini da vidimo nešto čega više nema. Te noći nisam mogla da spavam – krišom sam otišla na balkon i nastavila sama da gledam zvezde razmišljajući kako je ovaj svet čudan i interesantan. I tako se baš osećam sad pošto nosim tebe u sebi i znam da si ti postao zvezda koja se za mene nikada neće ugasiti.

Volkim te zauvek tajko moj,

tvoja Sarka

 

 

Advertisements

5 responses to “Oproštajno pismo

  1. Muradif Tanovic

    Ne znam zašto, ali ponekad samo onako navratim na ove stranice i ko zna po koji put čitam stare priče prisjećajući se lica i događaja. Evo već pet sati sjedim i listam i ponovo doživljavam poznate priče. Vidim stare likove kako mi se smiješe sa ovih stranica, čak i one koji više nisu među nama. A bilo bi idealno da jesu. Kako bi bilo uzbudljivo Pegu ponovo čitati ali on sada piše za one oko njega a njih tamo ima podosta, čak i sa ovoga bloga. Mirjani i kćerkama sve moje najbolje želje. Mufa

  2. napomena: Ovaj komentar je dan na „Oproštajno pismo“ na STRANICI pa sam ga ja kopirao i kao komentar na POST „Oproštajno pismo“. Zlatko
    *****
    Sa zakasnjenjem citam ovo i placem…Vaseg oca i nisam poznavala licno. Citala sam njegov blog, on je znao svratiti na moj blog, i tako smo kroz komentare imali neko druzenje. Obozavala sam njegove price, kroz koje je provejavala nezimerna ljubav prema vama i njegovoj ljubavi-vasoj majci…
    Ne znam ni sto ovo pisem, ali eto, impuls…Ne znam ni sto mi je ovoliko zao coveka kojeg sam „poznavala“ samo citajuci njegove misli, ali….Zao mi je,. Bas mi je zao, ali u isto vreme vam i zavidim Imali ste divnog oca…Mozda sam ga i sama dozivela kao ocinsku figuru , volela bih da sam ima;a prilike da ga upoznam licno…Mozda jednom, negde, medju oblacima i zvezdama… Pozdrav od posetioca ovog divnog bloga…

  3. Dugo vremena bih odsutan. Jucer se vratih i otvorih blog. Kao da me neko udari maljem po glavi!
    Vec mjesec i po da si se iskrao, ostavio nas bez novosti, bez novih odusevljenja, bez srdjbi protiv ljudske gluposti. Evo me sam, s bolom, ne ostaje mi vise nista nego da ponovo citam tvoja caskanja, da uzivam u ljepotama zivota kojima smo bili odani, da se nadam da cu ponovo imati prilike da primim Mirjanu, tvoju predivnu zivotnu drugaricu, ovdje u Asnières-u gdje si mi je pretstavio i gdje nas je ocarala svojim osmjehom i dobrotom.
    Draga Mirjana, zao mi je da se javljam ovako kasno, htjeo bih da ti kazem koju rijec utjehe… Kao da je to moguce. Uostalom drugi su vec rekli mnogo i bolje nego sto bih ja mogao u ovom trenutku da kazem.
    Recicu ti samo da Josette i ja ostajemo uz tebe i molim te da preneses tvojima izraze naseg bola koji dijelimo s vama

  4. Ranka Cabrinovic

    Draga Saro, moja mama je bila prijateljica sa tvojom bakom Darom, a stanovali smo vrlo blizu, tako da se ja Pege sjećam od svoga najranijeg djetinjstva. Pego je bio stariji od mene, ali pošto su nam se mame poznavale i družile, ja sam Pegu usvojila kao „svoga prijatelja“ iako je on tada bio gimnazijalac, a ja djetusina. Znaš več kako to ide u životu, uvijek manja djeca trče za večom djecom, koja su im interesantnija od njihovih vršnjaka. Mnogo sam volila tvoga tatu, i kasnije, kako sam ja rasla ta razlika u godinama se gubila i bili smo kasnije stvarni pravi prijatelji i često smo se viđali dok je on radio u Energoinvestu jer su sa njim radili i neki moji dragi prijatelji. Sjećam se i kada se počeo zabavljati sa tvojom mamom i kada su se vjenćali i žao mi je bilo kada je otišao iz Sarajeva, ali sam uvijek znala šta se dešava kod vas preko teta Dare, Nebojše i Duška jer smo se svi znali, a onda zahvaljujuči kompjuterima, poslije mnogo godina, uspostavila sam bila kontakt sa tvojim tatom i lijepo smo se dopisivali i oživljavali neke davno zaboravljene likove koji su živjeli u njegovim pričama i u mojim sjećanjima. Kako god ti ne možeš da shvatiš da je on otišao tako je i nama tatinim prijateljima teško da povjerujemo da kada otvorimo kompjuter nečemo nači neku novu od njegovih priča koje nam je slao svaki dan. Ali ima nešto drugo što je mnogo tužnije,veliki broj ljudi ode,a iza njih ne ostane ama baš nikakav trag po kojem bi ih se prijatelji sjećali, a tvoj tata je iza sebe ostavio toliko toga da će još dugo, dugo sjajiti taj njegov put iza njega i ti trebaš da ga se sječaš kao te zvijezde sa kojom si ti tako lijepo napravila poređenje. Pozdravi mnogo svoju mamu, a tebe pozdravlja porodična prijateljica Ranka.

    Dana 13. listopada 2012. 14:58 Pego’s Stories

  5. Draga Saro, divna si – dirnuše me ove Tvoje riječi oproštaja do suza! Tvoj tata, naš Pego, je u duhu sa vama…
    Tvojim sestrama i Tebi želim sve najbolje na vašem životnom putu; mamu Mirjanu u mislima sućutno grlim,
    Vaš Kemo

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s